Njega noktiju

Šapa

Sa njegom noktiju kod pasa započinje se već od prvog dana kada štene stig­ne u novi dom. Pri prvom posjetu veterinaru, većina vlasnika postaviti će pokoje pitanje o malim, oštrim nok­tićima. Nerijetko su ruke vlasnika, posebno djece, pre­pune tragova koje te male kandžice ostave na koži ti­jekom igre. Svako zdravo štene dobar dio dana pro­vesti će u igri, pri čemu će jednako orno koristit i oštre, mliječne zube, ali i šapice…. Tako već u dobi od dva mje­seca prvi puta režemo nok­te. U tu svrhu koristimo posebne škare. Nokti u štenadi su vrlo mekani, pa um­jesto posebnih škara možemo koristiti i običnu grickalicu za nokte. Kada su nokti bijeli, mnogo je lakše procjeniti do kuda se smije od­rezati jer je krvna žila vidljiva. No, kod crnog nokta žilu ne možemo vidjeti, pa je potrebno određeno iskustvo kako bi se dobro procijenilo koliko se smije odrezati.

Mnogi vlasnici kućnih ljubimaca to rade sami, a neki radije prepuštaju taj posao veterinarima ili gro­omerima. U većini slučajeva psi kod kuće nisu odušev­ljeni ovakvim tretmanom, a i ako vlasnik reže nokte, nema tko držati psa. Stoga se to lakše obavi kod veterinara – u dvoje. Kraćenje noktiju nije bolno, kratimo samo vrh nokta koji nije prokrv­ljen. Nerijetko se psi jako opiru rezanju noktiju, jer je većina pasa osjetljiva čim im se diraju šapice. Najčešće se radi o psima koji nisu navikli na postupak kraćenja noktiju, jer im se to počelo raditi tek kada su već bili odrasli.

Nokti kod odraslih pasa, za razliku od onih u štenadi, mogu biti iznimno debeli i tvrdi. Posebno je to čest slu­čaj kod starih pasa velikih pasmina. Tada bez pravog alata, rezanje nokta nije ni­malo jednostavno. Nakon korekcije dužine nokta ška­rama, preporučujemo blago turpijanje nokta, naravno, ukoliko pas ima toliko strpljenja. Nakon škara, nokat ponekad ostane oštar, a tur­pijanjem se to značajno ub­laži. Posebnu pažnju treba posvetiti noktima tzv. “pe­tog” prsta na prednjim pa i stražnjim nogama, jer oni ne dotiču pod pri hodu, pa mogu narasti vrlo veliki i urasti u kožu.

Za većinu pasa korekciju noktiju preporučujemo oba­viti svaka dva do tri mjeseca. Naravno, ovaj postupak nije neophodan baš svim psima. Psi koji su dovoljno teški da vlastitom težinom pri hodu “izbruse” nokte, nikada ih ne moraju rezati. Izbrusiti će ih u šetnji po asfaltu i betonu. Ukoliko šetaju po šumi i samo po mekšem tlu, može se dogoditi da je i većem psu potrebno korigirati dužinu nokta.

Nokti pasa i mačaka pri­lično su izloženi raznim oštećenjima, prvenstveno mehaničke prirode. Mačka­ma koje žive slobodno, zdra­vi nokti su neophodan alat i oružje, pa se priroda pobri­nula da ih koliko – toliko zaš­titi tako da ih maca može uvući. No unatoč tome i macama se ponekad događa da u borbama sa drugim ma­cama izgube cijeli nokat ili dođe do njegove frakture.

Mace upotrebljavaju i no­kat na tzv. petom prstu pred­nje noge, dok je kod pasa ta funkcija davno izo­stala. Up­ravo na tom noktu su kod pasa najčešći lomovi, jer psi jednostavno “zapnu” njime o neku prepreku. Tada se mo­že razviti traumatska upala nokta koja je vrlo česta kod pasa, dok se kod mačaka rijetko sreće. Psi obično po­vrijede upravo taj nokat koji je smješten više od os­talih neovisno o tome da li se na­lazi na stražnjoj ili pred­njoj nozi. Nokat obično pukne na samom spoju s kožom. Ta­kav slomljeni no­kat pot­reb­no je odrezati na mjestu frak­ture i poviti na nekoliko sati.

Pošalji komentar